U mojoj porodici se uvek tražilo prirodno rešenje za bolesti, kako tela tako i duha. U početku su to bile biljke, čajevi, supice i slično a kasnije i neke bitno egzotičnije namirnice. Prvi put sam se upoznala sa superhranom kad je tata kupio celu kutiju alge klorela. Cela je porodica počela to da jede pre svakog obroka. Onda sam preko novinarstva, putovanja i kuvanja u različitim zemljama počela da upoznajem i onu superhranu koja nije došla do slovenačkih prodavnica. Oblast superhrane me je interesovalo sve više i više kako sam postajala svesna blagotvornog dejstva tih namirnica. Posle ječmene trave i algi popravila mi se probava i varenje, nije me više boleo stomak, peruanska maka je oterala prolećni umor i promene razpoloženja. Moj imuni sistem je bio tako jak da ni jedan grip ili virus nije mogao da dopre do mene. Pogledajmo šta je u suštini superhrana?
„Super food“ je široko poznat izraz iz engleskog i odnosi se na namirnice sa visokom hranjivom vrednošću, pune vitamina, minerala, esencijalnih aminokiselina i masnih kiselina koje su neophodne telu, ali ono ne može da ih proizvede samo. Istina je da nijedna hrana nije „super“, razlikujemo samo hranu koja nam koristi i hranu koja nam šteti.
Pre mnogo hiljada godina nije bilo dileme, šta je dobro, a šta loše za ljudsko telo. Ljudi su bili lovci i sakupljači i nagonski su znali, šta je njihovom telu potrebno za preživljavanje - meso kopnenih i vodenih životinja i samonikle biljke i orašasti plodovi. Na taj način su dobijali kvalitetne belančevine, ugljene hidrate, aminokiseline, masne kiseline, vitamine i minerale. Sve je bilo prirodno, neprerađeno i bez dodataka. Tek pre otprilike sedam hiljada godina čovek je počeo sa poljoprivredom i uzgajanjem stoke. Uz odmah dostupnu hranu, punu kalorija, čovečanstvo je počelo da se množi vrlo brzo i ljudi su tražili jednostavne načine kako doći do još više hrane sa što manje truda. Najpre je počela industrijska obrada i skladištenje, zatim su počeli hranu da prerađuju, da je transportuju na druge krajeve sveta i da joj dodaju mnoge veštačke aditive, a pri tom su se pojavile i potpuno nove civilizacijske bolesti. One su nama toliko svakidašnje da se više ne pitamo od kada imamo toliko bolesti srca i krvotoka, toliko vrsta raka, alergija, autoimunih bolesti, zašto ima sve više debelih ljudi i onih sa šećernom bolešću. Ali treba da pogledamo našu ishranu i da proverimo koje su one namirnice koje su provereno lošeg kvaliteta i koje bi trebalo da izbegavamo, a koje će nam doneti koristi za zdravlje i dobar osećaj.
Recimo da smo iz naše ishrane uklonili sve elemente koji dugoročno kvare naše zdravlje (prerađenu hranu, loše masnoće, gluten i šećer), ali je naša hrana još uvek opustošena, jer zemlja i vazduh, na kojima raste, više nisu tako kvalitetni kao nekada. Zbog toga ima smisla ponekad koristiti i takozvanu super odn. funkcionalnu hranu koja raste u još neokrnjenim delovima sveta, u čistoj zemlji i na svežem vazduhu i izložena je ekstremnim uslovima Anda ili Himalaja, zato razvija i naročito otporne osobine koje daruje i nama. Vrsta takve hrane su alge (spirulina, hlorela, hlamatske alge, kelp, irska mahovina …), drugo korenje (maka, ašvaganda, ginseng, he sho wu, kurkuma, ingver, yacon, kuzu, slatki koren …), poznajemo i različite trave odn. biljke (ječmena trava, pšenična trava, alfa alfa, maslačak, kopriva …), plodove (šisandra, acai, goji jagode, lucuma, kakao, kokos, avokado, camu camu, inka jagode, pasji trn, kajenski biber …), pečurke (reishi, cordyceps sinensis, chaga, shiitake …), semena (chia, crni susam, seme konoplje, laneno seme …) i minerale (organski sumpor MSM, magnezijum, silicijum, selen …). Nabrojali smo samo nekoliko najpoznatijih funkcionalnih namirnica, ali naravno, njih postoji i mnogo više. I začini i lekovito bilje iz našeg vrta su korisni, samo treba da im se posvetimo i da istražimo pravilan način korišćenja. Takozvane super-namirnice su „super“ zbog svojih blagotvornih dejstava na zdravlje, ali moramo da znamo kako se one pravilno koriste, kako mogu međusobno da se kombinuju, u kom periodu je najpreporučljivije konzumirati ih i, naravno, u koju svrhu. Takođe moramo da znamo da sa njima ne smemo da preterujemo, jer su neke vrlo jake i deluju kao prirodni antibiotici. Dakle, treba da ih koristimo umereno i promišljeno, kako bismo od njih dobili najviše koristi.
