SEMINAR: ZIMSKI BIORITAM

Dragi prijatelji,

preporučujem jedan sjajn seminar, gde ćemo naučiti kako pratiti ritam prirode u zimskom periodu, da bismo obnovili našu snagu i napunili baterije za novu godinu. Seminar PRILAGOĐAVANJE BIORITMA ZIMSKOM PERIODU će se održavati 16.12.2015 u Beogradu. Više informacija na www.jogalica.com.

Zašto nam je potrebna super hrana?

U mojoj porodici se uvek tražilo prirodno rešenje za bolesti, kako tela tako i duha. U početku su to bile biljke, čajevi, supice i slično a kasnije i neke bitno egzotičnije namirnice. Prvi put sam se upoznala sa superhranom kad je tata kupio celu kutiju alge klorela. Cela je porodica počela to da jede pre svakog obroka. Onda sam preko novinarstva, putovanja i kuvanja u različitim zemljama počela da upoznajem i onu superhranu koja nije došla do slovenačkih prodavnica. Oblast superhrane me je interesovalo sve više i više kako sam postajala svesna blagotvornog dejstva tih namirnica. Posle ječmene trave i algi popravila mi se probava i varenje, nije me više boleo stomak, peruanska maka je oterala prolećni umor i promene razpoloženja. Moj imuni sistem je bio tako jak da ni jedan grip ili virus nije mogao da dopre do mene. Pogledajmo šta je u suštini superhrana?

„Super food“ je široko poznat izraz iz engleskog i odnosi se na namirnice sa visokom hranjivom vrednošću, pune vitamina, minerala, esencijalnih aminokiselina i masnih kiselina koje su neophodne telu, ali ono ne može da ih proizvede samo. Istina je da nijedna hrana nije „super“, razlikujemo samo hranu koja nam koristi i hranu koja nam šteti.

Pre mnogo hiljada godina nije bilo dileme, šta je dobro, a šta loše za ljudsko telo. Ljudi su bili lovci i sakupljači i nagonski su znali, šta je njihovom telu potrebno za preživljavanje - meso kopnenih i vodenih životinja i samonikle biljke i orašasti plodovi. Na taj način su dobijali kvalitetne belančevine, ugljene hidrate, aminokiseline, masne kiseline, vitamine i minerale. Sve je bilo prirodno, neprerađeno i bez dodataka. Tek pre otprilike sedam hiljada godina čovek je počeo sa poljoprivredom i uzgajanjem stoke. Uz odmah dostupnu hranu, punu kalorija, čovečanstvo je počelo da se množi vrlo brzo i ljudi su tražili jednostavne načine kako doći do još više hrane sa što manje truda. Najpre je počela industrijska obrada i skladištenje, zatim su počeli hranu da prerađuju, da je transportuju na druge krajeve sveta i da joj dodaju mnoge veštačke aditive, a pri tom su se pojavile i potpuno nove civilizacijske bolesti. One su nama toliko svakidašnje da se više ne pitamo od kada imamo toliko bolesti srca i krvotoka, toliko vrsta raka, alergija, autoimunih bolesti, zašto ima sve više debelih ljudi i onih sa šećernom bolešću. Ali treba da pogledamo našu ishranu i da proverimo koje su one namirnice koje su provereno lošeg kvaliteta i koje bi trebalo da izbegavamo, a koje će nam doneti koristi za zdravlje i dobar osećaj.

Recimo da smo iz naše ishrane uklonili sve elemente koji dugoročno kvare naše zdravlje (prerađenu hranu, loše masnoće, gluten i šećer), ali je naša hrana još uvek opustošena, jer zemlja i vazduh, na kojima raste, više nisu tako kvalitetni kao nekada. Zbog toga ima smisla ponekad koristiti i takozvanu super odn. funkcionalnu hranu koja raste u još neokrnjenim delovima sveta, u čistoj zemlji i na svežem vazduhu i izložena je ekstremnim uslovima Anda ili Himalaja, zato razvija i naročito otporne osobine koje daruje i nama. Vrsta takve hrane su alge (spirulina, hlorela, hlamatske alge, kelp, irska mahovina …), drugo korenje (maka, ašvaganda, ginseng, he sho wu, kurkuma, ingver, yacon, kuzu, slatki koren …), poznajemo i različite trave odn. biljke (ječmena trava, pšenična trava, alfa alfa, maslačak, kopriva …), plodove (šisandra, acai, goji jagode, lucuma, kakao, kokos, avokado, camu camu, inka jagode, pasji trn, kajenski biber …), pečurke (reishi, cordyceps sinensis, chaga, shiitake …), semena (chia, crni susam, seme konoplje, laneno seme …) i minerale (organski sumpor MSM, magnezijum, silicijum, selen …). Nabrojali smo samo nekoliko najpoznatijih funkcionalnih namirnica, ali naravno, njih postoji i mnogo više. I začini i lekovito bilje iz našeg vrta su korisni, samo treba da im se posvetimo i da istražimo pravilan način korišćenja. Takozvane super-namirnice su „super“ zbog svojih blagotvornih dejstava na zdravlje, ali moramo da znamo kako se one pravilno koriste, kako mogu međusobno da se kombinuju, u kom periodu je najpreporučljivije konzumirati ih i, naravno, u koju svrhu. Takođe moramo da znamo da sa njima ne smemo da preterujemo, jer su neke vrlo jake i deluju kao prirodni antibiotici. Dakle, treba da ih koristimo umereno i promišljeno, kako bismo od njih dobili najviše koristi.

Fake cheesecake (posni cheesecake)

 Masa:
- 1 kašičica agar agar (zamena za želatin)
- 5 kašika pirinčanog mleka
- 2 kašike meda (50 g)
- 1 kašika kokosovog ulja

Podloga:
- 60 g kokos brašna
- 100 g mlevenog badema
- 1 kašika meda
- 1 kašičica rendanog đumbira
- 1 kašika kokosovog ulja
- 2 kašike rendane nane
- ½ kašičice cimeta
- ½ kašičice himalajske soli

Fil:
- 1 kašičica rendanog đumbira
- 1 banana (125 g)
- 200 g organskog tofua neutralnog ukusa
- 1 kašika ceđenog limuna
- 1 kašičica rendane kore od limuna
- 8 g vanilinog smeđeg šećera

Pavlaka:
- 2 dl slatke pavlake
- 1 kašika brezinog šećera

U maloj posudi, na vatri, zagrejemo mleko i med, kad provri, ubacimo agar agar i pustimo da vri 3 minuta. Na kraju ubacimo kokosovo ulje i promešamo. Napravimo podlogu što sve sastojke za podlogu stavimo u blender i dobro izmešamo. Masu lepo rasporedimo duž pleha koji smo prethodno obložili sa pekarskim papirom. Operemo blender i stavimo unutra sve sastojke za fil i dodamo još masu koju smo zagrejali. Sve dobro umutimo i nanesemo preko podloge. Ostavimo u frižideru na par sati. Pre nego što poslužimo, ukrasimo slatkom pavlakom. Ako nemate brezinog šećera (koji ne podiže nivo insulina) ne stavljajte ništa u pavlaku. Uživajte i napišite mi šta mislite o receptu. Prijatno!

Magično iskustvo iz Dubaia

Moje omiljeno kulinarsko iskustvo desilo se, kad sam radila trening u Armani hotelu u Dubaiju. U Dubai sam došla na nedelju dana zbog gastronomskog sajma, a igrom slučaja sam dobila mogućnost da učim od najbolje kuvarske ekipe u srednjoj Aziji, a svoj boravak sam produžila na skoro mesec dana. Kad sam prvi put došla do najveće zgrade na svetu, Burj Khalifa, u kojoj se nalazi hotel a povezana je i sa jednim od najvećih tržnih centara na svetu, ulaz u hotel sam tražila sat i po vremena. Kako to obično biva, prethodnog dana sam kupila nove cipele koje su me odmah I bolno nažuljale. Hodanje je bilo pravi pakao! Kad sam konačno našla ulaz u hotel, do kaga se inače dolazi kolima, već sam bila na izdisaju. Ali odmah sam zaboravila na bol, kad sam videla, kako su me lepo dočekali, poslužili, proveli me kroz hotel i svih šest restorana. Došao je red za presvlačenje. Ok, mislila sam da ću dobiti jednu kecelju i to je to. Ali ne! Odveli su me u njihovu garderobu,  gde sam dobila, košulju, pantalone, kecelju, kapu i … cipele. Kao da su znali, ništa mi nije bilo potrebnije nego te udobne cipele za moja ranjena stopala. Zamolila sam ako je moguće, za par flastera, a žena me odvela do prave ambulante, namenjene samo osoblju hotela. Nisam mogla da verujem. Još je bio tu i zgodan mladi doktor pa mi on stavio flastere. Tako je bio nežan, da sam odlazila po flastere svaki dan, hahaha!

Kad su me konačno sredili, počela sam da radim u glavnoj kuhinji – u pastry odeljku, gde je bio šef neki Francuz. Ostatak osoblja bio je sa svih strana sveta – Indijci, Kinezi, Indonežani, Arapi, Afrikanci, Latinoamerikanci… Svi su pričali neku čudnu verziju engleskog jezika ali smo se stvarno dobro zabavljali. Odmah je po celom hotelu išla priča, da je došla nova devojka na praksu, pa su svi mladi momci hteli da me vide. Tražili su izgovore, da trebaju više hleba ili slatkiša, da bi mogli da dolaze u pastry odeljak i razgovarali samnom. Naravno, najviše ih je zanimalo kako je u Evropi, a kad su saznali za moje nutricionistično znanje, dobila sam još više pitanja – kako mogu da mršave, jel dobro to što jedu, kako da pobede nesanicu i tako dalje i tako dalje. Baš su bili slatki. Naravno, i devojčice takođe. Jedna je prestala da radi, pa samo razgovarala samnom, pa ju je šef opomenuo da počne da radi, a ona se svađala sa njim, da je ostavi na miru haha. Dobro, to je bila jedina rasprava kojoj sam prisustvovala. Svi ostali su bili tako složni kao ekipa, da nisam mogla da verujem. Svi su poštovali kolege, bili ljubazni, brinuli se I pomagali međusobno … Sve kuhinje u hotelu su otvorene (osim glavne kuhinje, koja je u podrumu i gde se stvari pripremaju unapred), tako da se sve događa pred gostima. I nikad nisam čula da bi se jedan chef ljutio na bilo koga. Sve radi kao švajcarski sat! To bi trebalo slovenački i srpski chefovi da vide jer zaista verujem, da na Balkanu nedostaje ovog prijateljskog i svetskog odnosa između šefova i zaposlenih. Barem u mom iskustvu!

Presna čokolada

U hotelu Life Design, Balkanska 18, Beograd, na poslednjem održanom času Male Škole Superhrane spremila sam domaču presnu čokoladu. Probajte i sami:

Sastojci:
100 g kakao putera
2 kašike kokosovog šećera
2 kašike presnog kakaa
1 kašičica cimeta
1 šaka goji bobica
2 kašike pistaca

Na niskoj vatri istopimo kakao puter, umešamo sve ostale sastojke i prelijemo u male silikonske modle za mafine. Stavimo u zamrzivač na pola sata. Prijatno!

Sa kokosovim uljem do belih zuba

Kad sam prošli put pisala o kokosovom ulju i brijanju, mnogi su se smejali. Ali kada je jedna prijateljica sama pokušala, odmah se složila samnom i rekla da je to sjajna stvar za kožu – za hidraciju i protiv posekotina. Ali tada još uvek nisam znala za još jedno dobro svojstvo kokosovog ulja. Ispostavilo se da je moguće pobeleti zube kokosovim uljem. Odmah sam probala i rezultat nije loš. Pomešaš kašičicu dobrog kokosovog ulja sa kašičicom sode bikarbone i naneseš na zube. Ostaviš 5 minuta i onda dobro oribaš zube. Ovo treba raditi jednom sedmično, barem tri minuta. Svi znamo da je kokosovo ulje super protiv bakterija pa će efekat, svakako, biti blagotvoran.

Zamke januarskog detoksa

Posle praznika se svi osećamo loše. Obično preteramo sa provodom i hranom, pa tako iscrpljeni, narušimo imuni sistem i ukupno stanje organizma. Nakon suočavanja sa posledicama lumpovanja pribegavamo brzom detoksu i strogom režimu koji nam načini još više štete. Zašto? Gde pravimo grešku?

Obično ljudi, kad žele da na brzinu izgube koji kilogram, izbacuju masnoće iz ishrane. Ali oni ne znaju da se u masnoćama generišu hormoni i da bez njih organizam ubrzano stari. Te nedostatak masnoća može napraviti trajne smetnje u radu štitne žlezde, narušiti hormonsku ravnotežu, oslabiti mišiće i ostala tkiva i totalno poremetiti metabolizam. I naravno, bez masnoća nema dugotrajne energije i osećaja sitosti, št označi da je potreba za hrano sve veća kao i opasnost od gojenja.

Druga greška, koju ljudi prave, je konzumacija previše voća, a to je siguran način za unos previse šećera u organizam. Naravno, ovo podiže insulin, iscrpljuje organizam, a glad se vraća u najkraćem roku. Da stvar bude još gora, šećer neutrališe minerale iz tela i otavlja nas bez bitnog goriva.

Moja je preporuka da voće zamenite povrćem, da jedete manje i da pored povrća jedete i ostalu funkcionalnu hranu – ribu, meso, jaja, dobre masnoće (maslac, kokosovo ulje, maslinovo ulje), semenke i orahe.

Telo prvo treba da se odmori od prevelike količine hrane, od pogrešnih izbora (slatkiši, ugljeni hidrati) i od kasno večernjih obroka. Nakon mesec dana, kad po kineskoj tradicionalnoj medicini počne vreme proleća, možete početi sa detoksikacijom, koja će biti efikasnija, u elementu drveta, koji stimuliše rad jetre i žuči.