Od uvek jedem maslac. Ponekad osećam potrebu za maslacem
toliku da uzmem kašiku i jedem ga kao sladoled. Bez ičega! U mojoj kuhinji
često nestane jedne ili druge namirnice, nekog povrća ili mesa, ali maslaca
uvek ima. Rezerve su takve da ga izjednačavam skoro sa vodom :). Maslac ima sve što mi
je potrebno – puno D i A vitamina, antioksidante kao što je selen, konjugiranu
linolnu kiselinu koja gradi mišiće i štiti od tumora, dobre masnoće i dobar
zaštitni holesterol. Iz njega dobijam mnogo energije, olakšava apsorpciju
nutrienata i reguliše lučenje insulina. Kad znaš sve te prednosti uvek se pitaš
kako je moguće, da ljudi jedu margarin umesto maslaca. Da li znaju razliku
između njih?
Margarin je prvi put nastao 1869. godine, kad ga je Francuz Megè Mouriés predstavio svetskoj javnosti. Prerađivačka industrija počela
je da ga koristi kao jeftinu zamenu za puter za radničku klasu. I sastojci i
postupak prilikom izrade margarina govore nam o tome da moramo naširoko da ga
zaobilazimo, jer je neprirodan, sirovo izmanipulisan i štetan proizvod, pun
opasnih hemikalija. Glavni sastojak margarina su biljna ulja koja su već sama
po sebi vrlo osetljiva zbog nestabilnih molekularnih struktura. Zato bi morali
da ih proizvodimo hladnim ceđenjem, dobro ih čuvati od kiseonika i svetlosti,
čuvati ih u frižideru i što pre ih trošiti, a naravno nikako ne smemo da ih
grejemo, jer na višim temperaturama brzo oksidišu i nastaju slobodni radikali
koji uzrokuju brojne bolesti. Osim toga, biljna ulja sadrže veliku količinu
omega-6 masnih kiselina, a sa preteranim unosom istih možemo da poremetimo
ravnotežu između njih i omega-3 masnih kiselina, što može stvoriti inflamatorne
procese u telu, a oni su povod za brojne hronične bolesti.
U postupku prerade margarina industrija koristi jeftina
biljna ulja koja su već u osnovi dobijena toplim presovanjem. Visoka
temperatura u njima uništava antioksidanse i nastaju slobodni radikali koji
stvaraju oštećenja u ćelijama i povećavaju rizik za nastanak raka. Osim toga, u
postupku hidrogeniranja (stvrdnjavanja masnoća da bi dobili čvrstu i mazivu
strukturu margarina) masne kiseline menjaju tako da ih telo više ne prepoznaje
i stvaraju mu nepopravljivu štetu. Te masnoće zovemo transmasnoće koje dokazano
povećavaju rizik za nastanak bolesti srca i krvotoka, raka, dijabetesa i
oštećenja fetusa.
Osim toga, u postupcima dobijanja margarina koriste i niz
opasnih hemikalija koje ostaju u finalnom proizvodu - margarinu. Naime, kad
ulje konačno dobije čvrst oblik, postaje užeglo i ima neprijatan miris, zato ga
je treba isprati parom. Da se ne bi videla siva boja, koriste hemijska sredstva
za bojenje. Na kraju toj masi dodaju i veštački ukus i boju putera. A najgore
kod svega je što se samo ignorisanjem margarina na prodajnim policama još
nećete osloboditi njegovog lošeg uticaja. Margarin sadrži i mnogo kupljenih (unapred
pripremljenih) dezerata, peciva, keksa, čokolada, sladoleda i čipsova.
Posle svega ovoga zdrava pamet nam govori da je kupovina
tih proizvoda i korišćenje margarina vrlo loš potez, jer ljudi već hiljadama
godina koriste prirodan proizvod – puter koji je pun zasićenih masnoća,
potrebnih za pravilan rad organizma. Zašto bi se onda izlagalo opasnim
hemikalijama i štetnim izmanipulisanim masnoćama koje uzrokuju brojne bolesti?
Verovatno zato, jer nam mediji već decenijama peru mozak i prave
anti-propagandu puteru. A moramo biti svesni da su mediji i oglasi sponzorisani
od strane industrije koja sa ogromnom produkcijom biljnih ulja i margarina
stvara astronomske dobitke. Istovremeno su u igru uključena i istraživanja,
plaćena od strane farmaceutskih kompanija, koja lažno tvrde da je holesterol u
puteru loš, kako bi otvorili put margarinu i kasnije kroz različite bolesti i
farmaceutskim sredstvima za olakšavanje simptoma (koja naravno ne leče uzroke).
Ni komentarjev:
Objavite komentar